Ulični tango

Školski škart

''Povedi ples...a nemoj da pratiš!'', premisa je drame zasnovane na istinitoj priči o Pierre Dulaineu (Antonio Banderas), poznatom instruktoru plesa iz New Yorka.Nakon što je prebrodio ličnu porodičnu tragediju, ovaj humani čovek, dao je ogroman doprinos u vaspitanju srednjoškolskih delinkvenata.Odlazak u jednu srednju školu kod sumnjičave direktorke Augustine James (Alfre Woodard), koju pohađa Rock (Rob Brown), mladić koji je krenuo stranputicom, pokrenuće na prvi pogled jedno nezamislivo prijateljstvo...Liz Friedlander potpisuje svoje debitantsko ostvarenje po scenariju koji je napisala Dianne Houston, stavljajući u fokus temu adolescencije i sve probleme koji uz to idu (zaljubljivanje, nerazumevanje roditelja, agresija, sitni kriminal...), u okruženju opšteg siromaštva.Odličan rad kamere koje ima svuda, tako da smo mogli da uživamo u nekoliko izvrsno napravljenih plesnih tačaka, od kojih se ne bi postideli ni najbolji režiseri video-spotova.Takođe ima obilje dobre muzike, pa gledalac ima kompletan vizuelno-audio ugođaj.Glumačka ekipa predvođena harizmatičnim Banderasom na nivou, što uz ineligentno postavljenu radnju daje jedan zaista kvalitetan film.Sam kraj je nedorečen, a što mi se sviđa, jer je time izbegnut kliše (u vezi samog plesnog takmičenja, ne bih dalje da pojašnjavam).Bitna je sama poruka koju dobija publika, prevashodno usmerena na tinejdžere:potrebno je pronaći smisao života u periodu kada mladi ljudi sazrevaju (i kada obično ne znaju šta bi sami sa sobom) i stvari će krenuti pravim tokom (bez obzira da li je sport, muzika, ples ili nešto drugo).Pohvala celokupnoj filmskoj ekipi, a ljubiteljima filma preporuka da ovo pogledaju.

Tango strasti i budućnosti

Ples nije samo društvena aktivnost, ples nije samo gibanje tijela. Ples je elegancija pokreta, a time i kontrola vlastitih pokreta i vlastitog tijela, prepuštanje glazbi i uživanje u njoj, uranjanje u dubine plesnih pokreta i okreta, u dubine ritma i gibanja. Ples je naše samopoštovanja i poštovanje onoga koji pleše s nama, bonton društvenih odnosa, ples je uranjanje u naše najintimnije snove koje možemo iskazati samo pokretom.
Sa takvim i sličnim idejama jedan “obični” učitelj plesa, imenom Pierre, ušao je u sasvim drugačiji svijet od svojeg. Ušao je u svijet neke nove generacije koja je živjela u siromaštvu, poniženju, teškim životnim uvjetima. Ušao je u svijet učenika od kojih su svi digli ruke i ostavili ih na rubu ponora, ne želeći trošiti energiju na njih. Ali srećom da se tu našao zaljubljenik u ples, koji je svojim entuzijazmom i znanjem povukao “odbačene” u način života koji oni sigurno ne bi oprobali.
Dvije stvari su me privukle ovom filmu: jedna je ples, a druga to što je snimljeno prema istinitoj priči. Iako se već nakon prvih deset minuta zna završetak filma, gledatelj ostaje prikovan uz ekran, diveći se upornošću mladog Pierra, koji vjeruje da će trošenje njegovog vremena i novca dati rezultate, i gledajući te mlade ljude kako od potpune nezainteresiranosti prelaze u stadij povjerenja i zahvalnosti za viziju kakva bi njihova budućnost mogla biti.
Film koji bi morali odgledati i neki od naših prosvjetnih radnika.
Oni drugi neka ga gledaju zbog fantastične scene plesa u podrumu.
Ili kako reče Pierre: “Ako ne znaš plesati, samo hodaj”

tango

e tako se plese ulicni tango.Plesovi,energija,drama sve 5

Pierre Dulaine

Jako je sličan s Step up ali ima jedna velika razlika,ovaj je film biogarfski. Obožavam istinite filmove iako vjerujem da je puno toga promijenjeno radi kritičara i publike, ali bar ima nekih istinitih dijelova. Malo sam pretražila net i zaista sam našla tu priču da je P.Dulaine sam ponudio svoje usluge toj školi. Rijetko se nađe netko tko ima želju i volju pomoći nekome ili nečemu pa mislim da je to vrijedno pažnje gledatelja. Film jest isklišeiziran i pun stereotipa ali po meni on ima tu čar istinitosti. Nemogu zasmislit nikoga drugog u ulozi Dulainea osim A.Banderasa čiji je šarm unio još jedan plus ovom filmu. Solidan filmić, čisto za opustit se.