Žena iz petog okruga
La Femme du Vème / The Woman in the Fifth
(2011.)
ATO Pictures
85 minuta
triler
Režija: Pawel Pawlikowski
Scenario: Pawel Pawlikowski
Producent/i: Caroline Benjo, Carole Scotta
Zemlja: Francuska, Poljska, Velika Britanija
Linkovi:
Moraš biti prijavljen/a!
Margit
Inspirisan romanom 'The Woman in the Fifth' Douglasa Kennedyja, Pawel Pawlikowski ('Last Resort', 2000.) režiser poljskog porekla, stalno nastanjen u Engleskoj, podario nam je zamršen psihološki triler.Režiser je dao sebi slobodu da napravi slobodniju adaptaciju književnog predloška, a sve zarad veće filmičnosti ovog projekta.Američki pisac Tom Ricks (Ethan Hawke) stiže u Pariz, vođen željom da se pomiri sa suprugom Nathalie (Delphine Chuillot), kako bi ostao s njom i njihovom ćerkicom Chloé (Julie Papillon).Kako je naišao na odbojan stav supruge, nesrećni mladi čovek prinuđen je da se snalazi u metropoli koja pruža brojne mogućnosti, ali i iskušenja, koja vas lako mogu odvesti stranputicom ...Detaljan prikaz događaja koji se odvijaju nekakvim redosledom, postepeno uvlače gledaoca u misteriozni svet u kome se našao glavni protagonista.Kroz susrete unesrećenog intelektualca sa nekolicinom lokalnih likova, režija lagano podiže tenziju, dramatika je na zavidnom nivou.Onda kada je znatiželja publike na vrhuncu, Pawlikowski nam daje nedefinisani kraj, ostavljajući nas u nedoumici, naročito kada je reč o Tomovoj sudbini.Zanimljiv kasting koji je okupio jednu internacionalnu ekipu je pun pogodak.Razlog jeste pre svega, maestralna rola pisca u pokušaju da pronađe sebe u jednoj nepoznatoj sredini (metafora na otuđenje).Pohvale za Ethana Hawkea, ali vredi istaći i upečatljiv performans koji je dala Kristin Scott Thomas, jer je njena Margit baš upečatljiv, misteriozni lik u tolikoj meri, da uspeva da razori um (pa i dušu) glavnog junaka. Nasuprot njoj, režiser je skroz drugačije oslikao i mladu, privlačnu konobaricu Aniu (Joanna Kulig), kao svojevrsno utočište za Toma koji očajnički pokušava da održi vezu sa realnošću.Generalno reč je o teškom filmskom štivu, vrlo provokativnog sadržaja.Stoga se lako izvlači zaključak, kako Pawlikowski nije imao nameru da podilazi širokom auditorijumu, već da napravi film u kome je utisnuo neki svoj lični pečat, zadržavajući svoj dosledan i prepoznatljiv stil:sporiji ritam radnje, dobra fotografija, uglovi pod kojima snima kadrove u pojedinim scenama čime potencira razvijen smisao za detalje, stvaranje turobne atmosfere iz koje prozilazi neizvesnost, a na momente čak i konfuzija.E zbog toga čovek zaslužuje da mu skinemo kapu.Mada nisam ljubitelj ovog podžanra, ipak mi se film prilično dopao, jer drži pažnju iako ovde nema puno nasilja ili golotinje, danas tako svojstvene tipičnim hollywoodskim ostvarenjima.