Zlatna šljiva - u sridu, ovaj, utorak

Ako niste u toku (a što je malo vjerojatno), uvod u cijelu ovu priču možete potražiti ovdje. Elem, istočni nam susjedi odlučili su najpoznatijim laksativom počastiti najgore od domaće im kinematografije. I ne lezi vraže, organizatoru, notorious blogeru Srđanu Mitroviću, namah se potporom iz bijelog svijeta osobno i lično javio osnivač čuvene nagrade "Zlatna malina" i napisao kako slijedi:

"Dear Srdjan,
Best luck with The Golden Plum Awards...

Berry Truly Yours,
JOHN WILSON
Founder/Head The Golden Raspberry (RAZZIE) Awards"

I što je Srđanu & co nakon toga preostalo nego - proglasiti pobjednike? Dobro, da ne ispadne da je sve bilo pod 'belosvetskim pritiskom' moramo vam javiti i da je za šljive, šljivovice, koštice i džemove u svakoj od kategorija glasalo preko 7.000 ljudi, zbog čega su i sami organizatori bili iznenađeni. O nagradama su odlučivali spomenuti masovni surferi i žiri u sastavu Srđan Mitrović, Jelica Greganović, Sestre Bogavac + filmski kritičar, eminentni filmski redatelj iz inozemstva, i jedan glumac, ali je troje potonjih zbog pritiska vršenog na njih, molilo da im se imena čuvaju u tajnosti. Bilo, kako bilo:

Ljubitelji filma su odlučili da nagradu "Zlatna šljiva" za najgoru glumicu dobije
MILICA MILŠA za ulogu u filmu 'Gde cveta limun žut'

Obrazloženje kaže ovako: "Sve do filma GDE CVETA LIMUN ŽUT nije viđeno ovako neobično preplitanje ozbiljnosti teme, osmišljenosti autorskog pristupa i glumačkog talenta, kao kada su se na jednom mestu našli stradanje srpskog naroda, režija Zdravka Šotre i gluma Milice Milše. Pošto je dužnost prvih nagrada da trasiraju put daljem radu ove manifestacije, s ponosom možemo da istaknemo da upravo Milica Milša i njena uloga reprezentuju sve one domete koji su potrebni da bi se glumica, film i autor ovenčali našom nagradom. Toga su bili svesni i distributeri, pa je ovaj film bio distribuiran jedinstvenom metodom primoravanja đaka da ga kolektivno gledaju, a kada se tako dobro spregnu umetnost i biznis, ni nagrade ne mogu da izostanu."

No, čekajte. tek smo počeli. Nagradu "Zlatna šljiva" za najgoreg glumca dobio je SERGEJ TRIFUNOVIĆ za ulogu u filmu 'Uslovna sloboda'. I to zato jer, citiramo: "Nema ničeg lepšeg od filma u kome ugledni glumci i umetnici pomognu da se postigne autentičan promašaj. Svojom ulogom u USLOVNOJ SLOBODI, Sergej Trifunović proširio je polje borbe postavši značajan kandidat ne samo u glavnim festivalskim tokovima već i u našim, nešto alternativnijim. Poslednjih godina sve više eminentnih autora i glumaca snima loše filmove i to ohrabruje našu Akademiju da još ozbiljnije radi na njihovom vrednovanju, a Sergej Trifunović će sa svojom ulogom u ovom filmu biti pravi promoter i zasluženi dobitnik prve Zlatne šljive."

Nagradu "Zlatna šljiva" za najgoreg reditelja dobija SINIŠA KOVAČEVIĆ za režiju filma  'Sinovci', a obrazloženje kaže: "Ako ste ikada uhvatili sebe da neki film proglasite za loš zato nije "pravi film" već "snimljeno pozorište", onda nagrada za režiju mora otići loše snimljenom lošem pozorištu. Naročito, ako je i film i predstavu napisao i režirao isti čovek."

Svojevrsni Grand Prix, tj. nagradu za najgori film dobija 'Mi nismo anđeli 3'  /*naslovna/i to zato jer je: "A3 toliko loš da čak nije dobio nijednu nagradu na Nacionalnom festivalu u Novom Sadu. Ipak, Zlatna šljiva je tu da ispravi ovaj neoprostiv previd. Ovim filmom autori su pokazali da su sposobni da zakopaju franšizu nastalu iz jedne od najčuvenijih srpskih komedija, da dovedu u pitanje i ponište sve lepe uspomene. U oštroj konkurenciji loših srpskih filmova, A3 izdvojio se kao najgledaniji i kao jedini sposoban da baci senku na sve što smo voleli."

Žiri je također odlučio da nagradu Zlatna šljivoivica za "sveopšti doprinos filmu" dobije IVANA MIHIĆ i to zato jer je "iako relativno mlada, Ivana Mihić već ostavila neizbrisiv trag kako svojim  pozorišnim tako i filmskim ulogama, te se njeno ime prirodno nameće za prvog laureata „Zlatne šljivovice“ za sveopšti doprinos filmu. Rođena za uloge intelektualki, Ivana je ipak krenula putem kojim se ređe ide, dokazujući se uglavnom ulogama koje su se kretale u rasponu od glupe plavuše do plavuše idiota. Ovom specifičnom glumačkom fahu Ivana se nesebično posvetila, u svakoj ulozi. Ma kako ona na prvi pogled izgledala besmislena i slična prethodnoj, Ivana je uspevala da ostvari grandiozne pomake u neobičnoj gestikulaciji, emotivnom nijansiranju sve tri nečujno izgovorene  rečenice, a posebno  se istakla u pronalaženju uvek novih nijansi farbe za kosu. Stidljivi počeci u „Varljivom letu '68.“ nisu nagoveštavali veličinu njene legende, a njen talenat se rasplamsao tek u „Oktoberfestu“, tv drami „Roman o Londonu“, da bi naprosto eksplodirao u „Mehanizmu“ i posebno u neverovatnoj akcionoj komediji (?) „Kupi mi Eliota“. Do dana današnjeg to ostaje njena najnezboravnija pojava, u duploj ulozi kao Ćora i Niki, najzad uspeva u naizgled nemogućem: gledalac se oseća neprijatnije i izgubljenije  od nje same.

Ivana Minic @ Kupi mi Eliota

Iskreni fanovi dela gospođice Mihić tvrde da se njen talenat može na pravi način osetiti, a i čuti (pooosebno čuti), tek u pozorištu. Kada vidite da i u svom producentskom radu („Ona voli zvezdu“) nastavlja prepoznatljivu liniju svog stvaralaštva shvatićete da ni za srpski film ni za „Zlatnu šljivovicu“ nema zime."

"Zlatni džem od šljiva" za najgori film u istoriji srpske kinematografije je dobio film 'Boj na Kosovu' redatelja Zdravka Šotre.

“Na Kosovu se neće sukobiti samo dve države, Turska i Srbija, niti dva naroda niti dva vladara nego dva kontinenta, dve vere, dva boga. Eto, u takvu borbu ulaziš, Lazare”; citat iz filma.

Obrazloženje: "Nijedna nagrada nije donešena ovako jednoglasno kao ova. Ovaj istorijski spektakl nas je sve ostavio u šoku istog trenutka kada se pojavio te već daleke 1989. godine. Film za sva vremena i sve režime. Film za sve prilike. Pred bombardovanje, za referendum, za parlamentarne izbore. Film koji ćemo gledati bar jednom godišnje, uoči Vidovdana.

U "Kosovskom boju" lepo smo mogli da vidimo kako se naši preci, još u 14. veku, vozikaju po Kosovu ravnu na IMT-traktoruš, i da je Srblja tada tehnološki bilo dosta napredna s obzirom na radijatore po kućama, a takodje da je na vreme došlo na boj, sve gledajući u ručne „doxe“ koje su nosili u boj.

Eh da, i te zlatne kašike, naravno. Samo su nešto za(h)rđale za sve ove vekove i počele su da služe nekima za klanje..."

Nagradu "Zlatna džibra" za životno delo dobija ZDRAVKO ŠOTRA i to zato jer "ovaj nezaobilazan Autor srpskog filma, već ovenčan nagradom za najgori srpski film svih vremena („Boj na Kosovu“), tvorac je najvećeg blokbastera na balkanu ("Zone Z.") dokazuje činjenicu da su poznavanje svoje ciljne grupe i simpatičan karakter najvažniji za uspeh u domaćem filmskom biznisu. Sklon temama iz nacionalne istorije, gde se ipak istorije ne drži kao „pijan plota“,  Šotra će ostati zanavek zapamćen kao prvi i jedini filmski reditelj koji je uspeo da poetiku TV emisija tipa „Regioni danas“ prenese na filmsko platno i još na tome zaradi puno para. Ali stvarno puno para. Njegove etno-estrvagance („Zona Z.“, „Ivkova slava“) snimljene u dva (ista) muzeja i na pola (iste) ulice, sa plejadom naših najpoznatijih šmiranata, koji su se za ovu priliku i taj honorar posebno nadahnuli, promenili su domaće poimanje bioskopskog filma.
„Boj na kosovu“ ipak ostaje njegovo lično remek delo, film koji je toliko jedinstven u svom poimanju glume, kostima, scenografije i najzad režije da to prevazilazi svaki kemp. Jednostavno vam je neprijatno. Imajući sve to u vidu jasno je da nagrada za životno delo nije mogla da ode u bolje ruke."

Međunarodni žiri je odlučio da ove godine "Zlatnu suvu šljivu" dodeli Filmskom cetru Srbije, kao instituciji koja je uložila najveći napor za razvoj i promociju domaćeg filma do te mjere u kojoj je "transfer neprijatnosti" postala prva asocijacija pri spomenu imena rečene institucije. Dodaje još žiri kako je mislio da je vrhunac djelovanja te institucije "spektakularno predstavljanje domaćeg filma na filmskom festivalu u Kanu, kada je kupljen veliki balon koji je iznad štanda lebdeo za 17.500 evra, međutim članica žirija koja je trebalo da obrazloži nagradu, prosto je zanemela organizacijom prvog filmskog festivala u Novom Sadu. Sve što je mogla da prozbori jeste "Dajte im Šljivu"!

Šestočlani žiri u sastavu Milena Bogavac (predsjednica), Jelena Bogavac, Mila Manojlović, Vuk Dautović, Igor Marković (svi opravdano odsutni) i Srđan Mitrović (stručni konzultant), zbrojio je glasove blogera sa svojim glasovima, donoseći jednoglasnu odluku.

Specijalna nagrada: Zlatna košpica od Šljive dodeljuje se Aleksandru Radivojeviću i Nenadu Bekvalcu za životno djelo, podizanje nivoa svijesti kod filmske publike i "opšti doprinos zaoštravanju atmosfere u srpskoj kinematografiji". 

U obrazloženju nagrade, žiri ističe kako su "Radivojević i Bekvalac svestrani intelektualci, uvek spremni da kažu istinu, ne samo kada je u pitanju domaći film, nego i mnogi drugi kulturni, politički i sociološki fenomeni. Dugogodišnjim radom na polju filmske kritike, teorije i prakse sedme umetnosti, uspeli su da stvore mnoge neprijatelje, ali i krug obožavalaca spreman da se bori za svaku njihovu reč. Pored kritka u mnogim časopisima i emisije „Šok koridor“, Bekvalac i Radivojević jedini su srpski kritičari koji nastupaju i uživo, podižući pri tom filmsku kritiku na nivo izvođačke umetnosti.
Apsolutno stručni, ekscentrični, zanimljivi i hrabri, Radivojević i Bekvalac, po mišljenju žirija, zaslužuju „Zlatnu košpicu“ i zbog toga što su najiskusniji među nominovanima. S obzirom da se nagrada dodeljuje prvi put, žiri je uzeo u obzir sve kritike i stavove ovog tandema, zaključivši da su efekat zaglavljivanja košpice u grlu kod velikog broja filmskih autora i drugih mafijaša, stvorili više nego dovoljno puta."

Tu bi sad mi mogli ubaciti koju o pristranosti domaćeg nam člana žirija koji u sličnom tandemu vodi sličnu emisiju, ali eto nećemo u ime međunarodnog i svekolikog ugleda Domovine. Nego ćemo se nadati da će nam boje nacionalne repke osvjetlati već iduće sezone. A dotad - navalite na šljive.