Njam! Žder! Gric!

Naoko obična priča o ocu koji vodi djecu na pecanje u kanadsku divljinu progurala se do nominacije za zlatni kipić i pokazala da nije sve u nabrijanom CGI-ju.

Napravljen u tehnici crteža rukom, kakvog možemo sresti u bilježnici bilo kojeg učenika koji se dosađuje na satu, ali energijom kakvu malo koji učenik posjeduje, Chris Hinton nam priča istinitu priču o odlasku na ribičiju i svakoj gric, cug i piš pauzi na putu. Doživljaj koji je sam vidio bio je toliko nevjerojatan da je o njemu morao, kako kaže, napraviti film.

Prvo zaustavljanje je namjenjeno kupovanju sokova, zatim krafni, a i na svakom sljedećem zaustavljanju nešto se jede. Tokom filma, često ćete se pitati kad će članovi obitelji prestati jesti, no ne brinite, to se neće dogoditi. Čak i auto doslovce pije benzin, pritom pokazujući svoje ogromne zube. Srk! Niti samo pecanje ne prolazi bez hranjenja, kada jureći gliser opazi roj komaraca koji vade svoje viljuške i noževe, te se zdušno bacaju na obitelj.

I ribice imaju svoj ritual hranjenja

Nakon nominacije za film 'Blackfly' 1991., ovo je druga Chrisova prilika da ugrabi Oscara, no pitanje je koliko će mu to uspjeti s obzirom na ovogodišnju konkurenciju, koja je uistinu pregolema. I sam autor priznao je svoju nezavidnu situaciju, pomalo okrivio loš položaj kratkog animiranog filma i njegovu gledanost, ali i priznao da niti on sam nije pogledao sve crtiće iz konkurencije.

Osim za Oscara, Nibbles je bio nominiran za najpoznatiju animatorsku nagradu Annie i za britansku BAFTAu.

27.02.2004