Klip
(2012.)
Baš Čelik
100 minuta
drama, erotski, teen
Režija: Maja Miloš
Scenario: Maja Miloš
Producent/i: Srđan Golubović, Jelena Mitrović
Zemlja: Srbija
Linkovi:
Moraš biti prijavljen/a!
Jasna
Mlada srpska rediteljka Maja Miloš debituje na polju dugometražnog filma ostvarenjem koje je izazvalo dosta kontroverzi i malo koga ostavilo ravnodušnim. Jasna je šesnaestogodišnja tinejdžerka koja živi u siromašnom delu predgrađa Beograda, okružena sivilom mučne svakodnevice. Otac joj je teško bolestan, a majka suviše zauzeta obavezama na poslu i brigom za supruga. Bez roditeljske brige i pažnje, devojka se oseća izgubljeno, pa svoje frustracije hoće da prevaziđe kroz česte izlaske i ludačke provode. Adolescentska zabava olako izmiče kontroli i uglavnom se eskponira kroz enormne količine alkohola, droga i eksperimentalnog seksa. Kada se Jasna zbliži s godinu dana starijim momkom iz škole, Đoletom, njen život dobija smisao, a ona traži izlaz u jednom drugačijem svetu. Jaka osećanja, probuđena mladalačka strast, razmene nežnosti, otvaraju mogućnost da se pobegne iz realnosti turobne svakodnevice i pronađe preko potrebna uteha...Činjenica da je mlada rediteljka nastupila beskompromisno u nastojanju da postigne željenu dramatizaciju. Verodostojno predstavljeni likovi iz jedne zatvorene grupe mladih ljudi, zahvaćenih sveopštom apatijom, koja nagomilanu energiju prenosi u paralelni svet, u kome je destrukcija njihov euforičan odgovor totalnom beznađu. Lako je uočljivo snimanje kamerom u pokretu, čime je osigurana sirova, ogoljena forma svojstvena dokumentarcima, što nedvosmisleno ukazuje kako je rediteljka puno polagala na realističnost, gde možemo da osetimo depresivnu atmosferu, duh 'mobilnih' generacija, bez ikakvog ulepšavanja i stilskog doterivanja. Otuda i par eksplicitnih scena koje su podigle veliku prašinu, iako je jasno kako su one urađene profesionalno, s merom i apsolutno su opravdane, jer su prikladno uklopljene u scenaristički koncept. Neobično je komentarisati glumu u ostvarenju gde su pretežno angažovani naturščici. Samim tim zavređuju snažniji, duži aplauz, istinsko priznanje, pa i dubok naklon. Tu mislim prevashodno na mladu Isidoru Simijonović, ali i njen partner Vukašin Jasnić dokazao je kako je dorastao postavljenom zadatku. Skromna produkcija svakako da je ograničila filmsku ekipu da napravi setove i na nekim adekvatnijim lokacijama (ono ludilo u školi realno ispalo je baš onako kliše, već viđeno u gomili američkih filmova), ali to je objektivna otežavajuća okolnost. Naravno da to nije bitnije umanjilo kvalitet, jer je režija na studiozan način dala socijalnu sliku društva koje izjedaju siromaštvo, besparica, nezaposlenost. A apatija je narušila duh poštenih građana koji ne mogu više da žive od svog rada. Mlada rediteljka nije propustila šansu da istovremeno oslika intimu jedne tinejdžerke, kojoj je potrebno tako malo da bude srećna. 'All You Need Is Love' napisao je svojevremeno Lennon. I bio je u pravu, kako za svoju generaciju, tako i za one koje su se pojavile kasnije, mnogo kasnije. Ukratko: uverljivo, na momente šokantno i u globalu kontroverzno. Tera na razmišljanje, jer traži odgovore na niz škakljivih pitanja. Više nego dovoljno da nas ubedi kako ova drama ima šta da ponudi, pa joj vredi pružiti šansu u svakom slučaju.