Biti Flynn
Being Flynn
(2012.)
Focus Features
102'
komedija, drama, obiteljski
Režija: Paul Weitz
Scenario: Paul Weitz, Nick Flynn
Producent/i: Michael Costigan, Andrew Miano, Paul Weitz
Zemlja: SAD
Linkovi:
Nick Flynn radi u bostonskom prihvatilištu za beskućnike. Tamo će susresti ni manje ni više nego svog oca, poznatog prevaranta i samoprozvanog pjesnika.
Čitaj dalje ...
Moraš biti prijavljen/a!
Samoprozvani pisac
Inspirisan istinitom pričom koju je Nick Flynn podrobno opisao u svojoj knjizi 'Another Bullshit Night in Suck City', Paul Weitz ('About a Boy', 2002.) je snimio film o ocu i sinu, čije se životne sudbine neočekivano ukrštaju nakon 18 godina.Jonathan Flynn (Robert De Niro) je samoprozvani pisac, koji sebe smatra trećim najvećim američkim piscem (Twaine i Sallinger su prva dvojica). Kako bi obezbedio minimalnu životnu egzistenciju, Jonathan radi kao taksista, ubeđen da će njegov roman na kome radi već godinama, postati klasik, koji će njegovo ime uvrstiti u rang velikana američke književnosti.No kada ga život navede na stranputicu, Jonathan kontaktira sina Nicka (Paul Dano) od koga se vremenom potpuno otuđio...Turobna životna priča koja razmatra problematičan odnos oca i sina, koje povezuje strast za pisanjem.Ispričana iz ugla njegovog sina, autora knjige iz koga je nastao scenario, ova drama ima svoj ujednačen ritam.Režija na nepretenciozan način uspeva da nas zaintrigira, stavljajući u prvi plan glavne protagoniste - članove razrušene porodice Flynn.Korišćenjem efektnih flashbackova, režiser nas na momente vraća u tužnu i tešku prošlost, koja je ostavila tragove na duši deteta, u vremenu kada mu je roditeljska ljubav bila najpotrebnija.Solidna karakterizacija glavnih aktera ove drame uspeva da nam održi pažnju do samog kraja.Sve deluje dosta realistično, baš onako kako život ume da režira, pa prosečan gledalac lako može da se identifikuje s nekim od glavnih likova.Scena gde Jonathan leži na klupi napolju, iznad koga stoji reklamni pano gde piše:'Need cash? Pawn Shop. Opens 365 days,' je fenomenalna i ne traži nikakav komentar.Sve je tu jasno.Nivo prikazane glume je uglavnom solidan, mada je ostao utisak kako je Robert De Niro suviše ležerno izneo glavnu rolu.Paul Dano pružio je više nego dopadljiv performans, tako da je opet dokazao da ga kritičari s pravom svrstavaju u red najtalentovanijih glumaca mlađe generacije.A za Julianne Moore mogu samo da konstatujem kako je njen lik ovde prilično marginalizovan, pa je prava šteta što nije dobila veću minutažu.Ono što podstiče emocije, jesu inovativna muzika koju je aranžirao Damon Gough, kao i lepo usnimljeni kadrovi na lokacijama New York Cityja (koji je ovde poslužio kao 'simulacija' Bostona, mesta gde se odvija filmska priča), za koje je zaslužan Declan Quinn, direktor fotografije.Dakle, zanimljiv scenario i dobra gluma, jesu glavni aduti koji zajednički doprinose da ova drama zadobije vaše poverenje. Veoma respektabilno, iako nije remek-delo filmske umetnosti.