Portorikanske noći: Dnevnik opijanja

The Rum Diary

Nisam ocekivao nista od ovoga filma, dijelom zbog podjeljenih kritika, ali ponajvise zato sto sam znao da ne prati knjigu u potpunosti. Na kraju sam ostao prilicno zadovoljan filmom. Glumacka postava jako dobra, naravno na celu sa standardno izvrsnim Deppom, i u ovom filmu izvrsnim Ribisijem. Film je mozda malcice predug, bez beda su ga mogli srezat na 100 minuta. Sve u svemu, ako ste fan Deppa i(li) Thompsona, svakako pogledajte.

3.5/5

Miris istine

Baziran na romanu Huntera S. Thompsona 'The Rum Diary', snimljen je film kao posveta ovom izuzetnom piscu, pravom boemu, čoveku koji je voleo život. Režija je poverena iskusnom Bruce Robinsonu, a jedan od producenata je i Johnny Depp, veliki prijatelj autora romana, koji je normalno i nosilac glavne uloge.Radnja prati pisca u kreativnoj blokadi, koji odlučuje da se odmori od zagušljivog New Yorka i ode u pravi karipski raj.Tako Paul Kemp stiže u Puerto Rico i počinje da radi u lokalnim novinama, koje vodi smušeni glavni urednik Lotterman (Richard Jenkins sa perikom).Tamo upoznaje kolege, novinare slomljenog duha, ljude koji su izgubili veru u profesiju, pritisnuti beznađem, jer istina malo koga više zanima.Tako Sala (Michael Rispoli) i Moberg (Giovanni Ribisi) žive, svako na svoj način, u nekom svom svetu, gde im je alkohol obavezno sredstvo da se pregura još jedan (vreo) dan na ostrvu.Paul ubrzo upoznaje ambicioznog američkog biznismena Sandersona (Aaron Eckhart), čoveka koji ima nameru da ostrvo pretvori u živopisni turistički raj - mesto na kome bi Amerikanci trošili svoj novac.Međutim, kada ugleda lepoticu, po imenu Chenault (Amber Heard), devojku pohlepnog Sandersona, Paul shvata da se zaljubio na prvi pogled.A to znači da ima jak razlog da prihvati ulogu u zakulisnim igrama koje na ostrvu sprovodi njen momak, uz podršku grupe američkih investitora...Kako se radnja odvija negde 60-ih godina, opravdan je prikaz političkih prilika, jer krupni kapital i ovde nezadrživo prodire, nudeći tobože prosperitet žiteljima celog ostrva.A nakon toga slede učestala otpuštanja radnika (višak radne snage), štrajkovi, opšte nezadovoljstvo.U takvim okolnostima, jednostavno nije lako biti novinar koji hoće samo da časno obavlja svoj posao - da piše objektivno o svemu što se dešava tu, pred njegovim očima, u njegovom neposrednom okruženju.Zato su likovi novinara ispunjeni gorčinom, cinizam isijava iz njih, a besomučna opijanja samo odraz nemoći da svojim pisanjem nešto bitnije promene.Vešta režija pravi balans, uvodeći i niz komičnih situacija, kao i stidljivo iskonstruisan 'love story' u pozadini celokupne radnje.Kao proizvod toga, dobijamo jedan zaista zabavan film, sa predivnim lokacijama širom ostrva, koga znamo kao Puerto Rico (pa nekima može da izgleda kao i marketinška kampanja neke ugledne turističke agencije).Naravno dobra muzika tokom čitavog filma je nešto što se podrazumeva.No ono što daje poseban kvalitet filmu, nesumnjivo jesu glumačka izdanja, počev od uvek kreativnog Johnny Deppa, pa preko par sporednih rola, od kojih vredi istaći Jenkinsa, Ribisija (lik koji ima mračnu prošlost, s obzirom na ono što čujemo s njegovog gramofona) i svakako meni najprijatnijeg iznenađenja - Rispolija (po meni jako potcenjenog glumca).A što se tiče ženskih likova, pa dovoljno je samo istaći Amber Heard, jer ova plavokosa lepotica u svakom kadru čini atmosferu zapaljivom, pa je pretila objektivna opasnost da plamen strasti proguta njene partnere, pogotovo šmekera Deppa (scena u moru, kao njihova prva zajednička je tako erotična, a u isti mah romantična, da je to teško rečima opisati).Mala zamerka na račun filma jeste što radnja u drugoj polovini, gubi pomalo na svojoj konzistentnosti, ali opravdanje verovatno leži u činjenici da ovo nije striktno drama obojena politikom koja pokušava da ukaže na pitanja vezana za socijalni status siromašnih. Stoga, može se zaključiti da je reč o jako dobrom filmu, a što konkretno znači: vredi pogledati u svakom slučaju.

solidno +

Aj film nije u rangu strah i prijezira, ali ovo je i totalno drugačiji film u odnosu na navedeni. Meni je film rum diary i više nego solidan ponajprije zbog odličnog tojca depp, rispoli i ribisi, a priča je pomalo tanka. I krajolik je predobar, odmah bi se teleportiro tamo, da pobjegnem od ove šugave zime..

The Rum Diary

Hunter S. Thompson je bio američki pisac i tvorac tzv. Gonzo novinarstva, stila novinarstva u kojem pisac toliko ulaže sebe u pojedinu priču/temu da postaje glavni lik svojih priča. Thompson je bio osebujna figura koja je obožavala konzumirati alkohol, drogu i ostale opijate (s čime smo upoznati kroz film „Fear and Loathing in Las Vegas“), te je na kraju sam i skončao svoj život.
Pred nama je 'The Rum Diary“, knjiga napisana davno, kada je Thompson imao 22 godine i govori o njegovim avanturama u Puerto Ricu, a izdana je tek 1998. na nagovor njegovog dobrog prijatelja Johnnya Deppa koji je slučajno naišao na taj materijal kopajući po Thompsonovim stvarima. Znamo da je Depp i u prošlosti radio po Thompsonovom predlošku, ali ovdje je Depp i glavni financijer filma te je zapravo film neka vrsta Deppove posvete prijatelju.
1960-e su i novinar Paul Kemp putuje iz New Yorka u Puerto Rico kako bi tamo dobio posao u lokalnim novinama, da bi došao na kaos u San Juanu, gdje se vidi antagonizam domaćeg, siromašnog stanovništva prema Amerikancima, od kojih oni bogatiji dolaze tamo kako bi se još više obogatili na prirodnim resursima. Generalno i priča, ili pouka filma jest upravo ta; kako su Amerikanci od kolonije htjeli napraviti turističko odredište na kojem će se još više bogatiti, viđeno sve kroz oči glavnog lika koji upada u taj krug moćnika koji od njega traže osobnu promidžbu kroz njegovu pisanu riječ. Redatelj/scenarist Robinson (prošlo je 19 godina od njegovog posljednjeg filma, pamti se po odličnom scenariju za „The Killing Fields“) vješto prikazuje tadašnju situaciju Puerto Rica, ali tu treba istaknuti i glavni nedostatak ovog filma; fali poveznost i kohezija priče, zaokružavanje cjeline jer glavna pouka filma se gubi negdje u trenutku kada Chenault i Sandrson prekidaju svoju vezu, te ovaj potonji naprasno nestaje iz filma a s njim i cijela priča o rasprodaji raja za malo novaca. Upravo fali ono što Gilliam postiže u „Fear and Loathing...), ta pljuska Americi koja je zapravo ključna za cijeli Thompsonov opus. Nimalo zato ne fali alkohola i droge koje Kemp i kolege novinari (Sala i Moberg) rado konzumiraju i odlično smišljenih neprilika u koje upadaju zbog toga.
Glumačka ekipa je očekivano jaka, Depp vrlo kvalitetan, a snažne dojmove ostavljaju odlični Rispoli, Ribisi i Jenkins (urednik Lotterman) u sporednim ulogama, koji svi redom vrlo dobro pariraju i nadopunjuju se s Deppom.
„The Rum Diary“ je solidan film, koji nažalost nije iskoristio sve potencijale i prilike koje su postojale u priči, ali svejedno i kao takav je preporučljiv za gledanje.