Gainsbourg: Opasne misli
Gainsbourg (Vie héroïque)
(2010.)
One World Films/Blitz
130'
drama, glazbeni, biografski
Režija: Joann Sfar
Scenario: Joann Sfar
Producent/i: Marc Du Pontavice, Didier Lupfer
Zemlja: Francuska, SAD
Linkovi:
Moraš biti prijavljen/a!
Boem
Joann Sfar potpisuje svoj režiserski prvenac o jednoj od najzanimljivijih figura moderne kulture Francuske. Inspiraciju da napiše filmsku priču, pronašao je iz stripa koga je prethodno autorizovao i dobio brojne pozitivne kritike.Sam autor je naglasio kako ne želi da nam prikaže stereotipan biografski film, već da mu je namera da nam studiozno oslika karakter čoveka koji je ostavio neizbrisiv trag na polju umetnosti, pre svega muzike.Za tako nešto bila je neophodna umetnička sloboda, gde talentovani režiser ubacuje nadrealne sekvence, kako bi prikazao svog junaka u pravom svetlu.A centralni protagonista, Serge Gainsbourg (Eric Elmosnino) bio je istinski boem, lik koji je baš uživao, ali i patio, progonjen unutrašnjim demonima.Nakon prikladnog uvoda, gde upoznajemo malenog jevrejskog dečaka u okupiranom Parizu, početkom 40-ih godina prošlog veka, odmah nam se sugeriše na njegov slobodoumni kreativni duh.Ali i na njegove frustracije zbog porekla, osećaja inferiornosti zbog fizičkog izgleda, što je kasnije preraslo u opsednutost lepim ženama.Nekoliko glamuroznih lepotica, popularnih glumica iz zlatnog doba francuske kinematografije tokom razuzdanih 60-ih, palo je na njegov boemski šarm, buntovnički mentalitet.Žene koje su defilovale kroz njegov burni život, bile su njegove muze, njegov motiv da ispolji svoj talenat i da napiše nezaboravne tekstove, da napravi genijalne muzičke aranžmane i sve to nadahnuto interpretira, sa velikom dozom prezira prema široko rasprostranjenoj malograđanštini i lažnom konzervatizmu.Alter-ego u vidu karikature (La Gueule koga je otelotvorio na filmskom platnu Doug Jones, specijalista za takve likove), sa izrazito velikim nosem i još većim ušima, poslužio je kao simboličan portret jedne kompleksne ličnosti, koja je vukla neke riskantne poteze prikrivajući tako sopstvenu nesigurnost u pogledu razvoja sopstvene karijere.Moram da naglasim, kako je Eric Elmosnino u naslovnoj roli, pravo otkrovenje, jer dobro upućeni izvori govore kako nije postignuta samo zavidna fizička sličnost, već je svojom izvedbom prilično proniknuo u suštinu duha ovog nesvakidašnjeg umetnika.Par epizodnih rola, pre svega njegovih partnerki, samo je upotpunilo pozitivnu sliku i povoljne utiske.Laetitia Casta kao najpoznatija Lolita francuskog filma, Brigitte Bardot, veoma je upečatljiva, a pohvale zaslužuje i Lucy Gordon u roli njegove supruge, britanske glumice Jane Birkin.Posebno mi se dopala ideja da se oda počast velikanu francuske kinematografije, proslavljenom Claude Chabrolu, u maloj ulozi muzičkog producenta, u jednoj od najzanimljivijih scena u filmu. Veoma zanimljiv koncept, sve je podređeno glavnom junaku, pa je i narativ nekako ležeran, čak možda negde i malo odstupa od stvarnih, suvoparnih činjenica iz životopisa šansonjera, glumca, slikara, pozera.Koliko je tip bio zanimljiv kao čovek koji je voleo glamur i svetla pozornice, navešću par citata, koji definišu njegov neobuzdani karakter: 'Nesposoban sam da budem prosečan', ili 'Bolje je plakati nego se svemu smejati'. A njegov stav prema ženskom polu:'Lepota je jedina ženska osveta'.Topla preporuka, naročito za filmofile koji traže 'malo predaha' od agresivne medijske promocije mnoštva 'trasha' koji nam svakodnevno stiže s druge strane Atlantika.