Candy

Žuti Isus

'Kada možeš da prestaneš, ti ne želiš, a kada želiš da prestaneš, ti ne možeš.' Ovo je premisa nimalo vesele drame, istrgnute iz životne kolotečine. Razmatra onaj period života koji se obično pamti po mnogim lepim stvarima. Mladost ume da ispuni želje i oživi snove, mada nekad zna da bude i surovo podmukla. Da izneveri i odvuče na stranputicu, navede na poroke, odakle je teško pronaći izlaz. Inspirisan romanom 'Candy: A Novel of Love and Addiction', australijski reditelj Neil Armfield, uz podršku koju mu je dao autor Luke Davies, adaptirao je književni predložak u sugestivan narativ.
U fokusu su dvoje mladih, lepih i zaljubljenih ljudi. Mladić Dan i devojka Candy su puni života, dve spojene srodne duše sličnih pogleda na život. Dele zajedničko interesovanje prema umetnosti, što im uliva (varljivu) nadu da ih možda čeka neka lepša budućnost. Mladi par potiče iz neke srednje klase i njih dvoje nemaju baš puno mogućnosti da sebi priušte fensi garderobu, nova luksuzna 'kolica' ili da posećuju prestižne zabave. Skromno žive, a za sreću i širok osmeh na licu dovoljna su neka sitna zadovoljstva. Životni stil umetnika povremeno gubi vezu sa stvarnošću, okreće se razvijanju duhovnosti, bavi se iracionalnim temama. Neobavezujući način življenja podstiče radoznalost, sklonost ka eksperimentisanju, a to je odavno utabana staza koja vodi u svet narkomanije. U kratkom vremenskom periodu, mladi par podleže čarima raznih opijata, tako da drogiranje postaje smisao njihovih života, a da toga oni nisu ni svesni. Danov prijatelj, profesor Casper, homoseksualac (i sam narkoman), blagovremeno ih upozorava na realnu opasnost, jer pre ili kasnije droga uzima svoj danak. Ali, sve je lako kad si mlad, pa boem Dan i talentovana slikarka Candy, ne haju baš puno na prijateljska upozorenja, uvereni da savršeno vladaju situacijom...
Još jedna filmska ekranizacija o zatvorenom krugu iz koga retko ko može da se iskobelja i pronađe put dostojan normalnog ljudskog bića. Tema o narkomaniji i zavisnicima nije ništa novo, ali ovde imamo jedan ne preterano naporan narativ, lišen srceparajuće patetike i naglašenih dramaturških momenata (o opšte poznatom stavu da je reč o velikom zlu). Brza radnja dopušta režiji da postigne željeni balans između romantičnog i subverzivnog, da mladalačkom zanosu u formi kontrasta predstavi sumornu realnost, propraćenu uobičajenim životnim nedaćama: besparica, teškoće u osamostaljivanju, razmirice s roditeljima itd.
Problem zavisnosti je prisutan i služi kao indikator emotivnog stanja dvoje mladih ljudi. Znalački osmišljeni dijalozi sugerišu na psihičku rastrojenost dvoje narkotičkih zavisnika, što će u jednom momentu neminovno eskalirati i dovesti do tačke pucanja jedne jake veze.
Dobra gluma, pre svih glavnih protagonista, značajno je doprinela opštem povoljnom utisku. Heath Ledger je veoma ubedljiv u izvedbi role narkomana (zlobnici bi mogli da se zapitaju, u kojoj meri je zapravo bila gluma, a koliko je on bio u pravom, prirodnom elementu). Posebno se nametnula Abbie Cornish, dokazujući da pored lepog lica i urođenog seksipila, ipak poseduje i nešto više. Nešto što se zove glumački dar. Naravno da je Geoffrey Rush od epizodne role napravio više nego ubedljiv minijaturni performans, podsećajući nas još jednom da nema velikih ili malih uloga.
Nadahnuta muzička podloga fino je uklopljena u kontekst priče, jer postiže svrhu potencirajući dobro doziranu dramaturgiju. Zanatski rad kamere daje precizan, tako reći dokumentarni prikaz stanja u kome dospevaju zavisnici. Vredna pažnje je i diskretna fotografija, gde je naročito lepo oslikan ruralni deo živopisne Australije, čime je dočarana potrebna atmosfera.
Reč je o teškoj životnoj drami koja je ispunila svrhu svog nastanka, jer deluje autentično i obiluje porukama jasno predočenim u svakom kadru. Film je oduševio brojnu kritiku i različite populacione grupacije, što je pouzdan signal da pokažete određenu zainteresovanost i eventualno mu pružite šansu.